оси модел

Објашњавамо шта је ОСИ модел који се користи у рачунарским мрежама и како функционише. Такође, чему служи и који су њени слојеви.

ОСИ модел омогућава комуникацију између различитих рачунарских мрежа.

Шта је ОСИ модел?

ОСИ модел (од акронима на енглеском: Отворено повезивање система, односно „Међусобно повезивање отворених система“), је референтни модел за протоколи комуникација од рачунарске мреже или рачунарске мреже. Настала је 1980-их од стране Међународне организације за стандардизацију (ИСО).

ОСИ модел је првобитно објављивала Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) до 1983. године, а од 1984. нуди га и сам ИСО, са стандардом. Његова функција је била да стандардизује или серијализује комуникацију на Интернету, пошто је у својим почецима био крајње хаотичан.

Будући да је нормативни модел, ОСИ модел је заиста теоријска конструкција, без директне корелације у свету опипљивог. То није ништа друго до покушај да се регулишу разнолики и разноврсни технолошки гласови света, пошто постоје бројни произвођачи, компаније и технологије у свету телекомуникација.

Овај модел је временом усавршаван и данас нуди седам различитих слојева помоћу којих се дефинишу различите фазе које информације на вашем путовању од једног електронског уређаја до другог повезаног на мрежу. Без обзира на географску локацију корисника или врсту технологије која се користи, сва глобална међуповезаност средства, као нпр Интернет, користите ову врсту обједињених протокола.

Позадина ОСИ модела

Развој рачунарских мрежа и њихова експанзија почетком 1980-их открили су потребу за међусобно повезивање система различитог порекла, односно мрежа које су они формирали и одржавали. Као и код људи који говоре различите језике, телекомуникације нису могле да наставе свој експанзивни пут.

Чак су и програми дизајнирани за умрежавање имали проблеме међусобно, пошто су правила о ауторским правима на компјутеризовани дизајн била додатна препрека.

Идеја о креирању ОСИ модела као решења за овај проблем настала је након што је ИСО извршио а истраживања у питању. Стога је ИСО кренуо да одреди општи скуп правила применљивих на све мреже.

Како функционише ОСИ модел?

Рад ОСИ модела директно зависи од његових седам слојева, у којима се разбија компликован процес дигиталне комуникације. Компартментализирајући га, додељује врло специфичне функције сваком слоју, унутар фиксне хијерархијске структуре.

Дакле, сваки комуникациони протокол користи ове слојеве у целини или само неке од њих, али поштовањем овог скупа правила гарантује да је комуникација између мрежа ефикасна и, пре свега, да се одвија под истим условима.

Чему служи ОСИ модел?

ОСИ модел је у основи концептуални алат за организовање телекомуникација. Он универзализује начин на који се информације деле између рачунарских мрежа или компјутеризованих система, без обзира на њихово географско порекло, пословне или друге услове који би могли отежати комуникацију података. података.

ОСИ модел није топологија мреже, нити је мрежни модел сам по себи, нити је спецификација протокола; То је једноставно алат који дефинише функционалност протокола, да би се постигао комуникациони стандард, односно да би се постигли сви система говоре истим језиком. Без тога, мрежа тако огромна и разнолика као што је Интернет била би практично немогућа.

Слојеви ОСИ модела

Сваки слој има специфичне функције за осигурање комуникације.

Седам слојева или нивоа ОСИ модела су следећи:

  • Физички слој. Најнижи слој модела је одговоран за топологију мреже и глобалне везе између рачунар и мрежа, односећи се и на физичко окружење и на начин на који се информације преносе. Испуњава функције специфицирања информација о физичком медијуму (врсте каблова, микроталаса, итд.), дефинисања информација о напону електрични пренос, функционалне карактеристике мрежног интерфејса и гарантују постојање везе (иако не и њену поузданост).
  • Слој везе са подацима. Бави се физичким преусмеравањем, откривањем грешака, приступом медијима и контролом тока током комуникација, који је део креирања основних протокола за регулисање везе између рачунарских система.
  • Мрежни слој. То је слој који је одговоран за идентификацију постојећег рутирања између укључених мрежа, тако да се јединице података сада називају "пакетима" и могу се класификовати према протоколу рутирања или протоколу за рутирање који користе. Први бирају руте (РИП, ИГРП, ЕИГРП, између осталих), а други путују са пакетима (ИП, ИПКС, АППЛЕТАЛК, итд.). Тхе објективан Овај слој треба да обезбеди да подаци стигну до свог одредишта, чак и ако укључује коришћење посредних уређаја, као што су рутери или рутери.
  • Транспортни слој. Овде се преносе подаци који се налазе у сваком пакету, од изворног до одредишног рачунара, без обзира на физички медијум који се користи за то. Његов рад се обавља преко логичких портова и обликује тзв ИП утичнице: Порт.
  • Слој сесије. Он је одговоран за контролу и одржавање везе између рачунара који размењују податке, обезбеђујући да, када се успостави комуникација између оба система, канал за пренос података може бити настављен у случају прекида. Ове услуге могу постати делимично или потпуно непотребне, у зависности од случаја.
  • Презентациони слој. Овај слој се бави репрезентација информације, односно њен превод, обезбеђујући да подаци примљени на било ком крају мреже буду у потпуности препознатљиви, без обзира на врсту система који се користи. То је први слој који се бави садржајем преноса, а не начином на који се успоставља и одржава. Осим тога, омогућава шифровање и кодирање података, као и њихову компресију, прилагођавање машини која их прима (рачунар, таблет, мобилни телефон итд.).
  • Апликациони слој. Како се нови комуникациони протоколи непрестано развијају, како се појављују нове апликације, овај последњи слој дефинише протоколе које апликације користе за размену података и омогућава им приступ услугама било ког другог слоја. Генерално, цео овај процес је невидљив за Корисничко име, који ретко ступа у интеракцију са нивоом апликације, али са програме који су у интеракцији са нивоом апликације, чинећи га мање сложеним него што заиста јесте.

Слојеви ОСИ модела се могу запамтити кроз ФЕРТСПА мнемоничко правило: физика, веза података, мрежа, транспорт, сесија, презентација и апликација.

!-- GDPR -->