Објашњавамо шта је кеш и који типови постоје. Такође, како функционише и које су предности ове алтернативне меморије.
Шта је кеш меморија?
Ин рад на рачунару, познат је као кеш меморија или меморија брзог приступа једном од ресурса помоћу којих а Процесори (ЦентралОбрада Јединица, односно Централна процесорска јединица) за привремено складиштење података недавно обрађен у посебном баферу, односно у резервној меморији.
Кеш меморија ради на сличан начин као и главна меморија ЦПУ-а, али са већом брзином упркос томе што је много мања. Његова ефикасност обезбеђује микропроцесор додатног времена за приступ најчешће коришћеним подацима, без потребе да их пратимо до места порекла сваки пут када је то потребно.
Дакле, ова алтернативна меморија се налази између ЦПУ-а и РАМ (Рандом ПриступМеморија, односно Меморија са случајним приступом) и обезбеђује додатно повећање времена и уштеду ресурса систему. Отуда и његово име, које на енглеском значи „скривалиште“.
Постоји неколико типова кеша, као што су следећи:
- Кеш диска. То је део РАМ меморије повезан са одређеним диском, где се складиште недавно приступљени подаци ради убрзања учитавања.
- Праћење кеш меморије. Слично РАМ-у, ова врста робусне кеш меморије коју користе суперрачунари је моћна, али скупа.
- Веб кеш. Одговоран је за чување података о веб странице недавно посећени, да би убрзали њихово узастопно оптерећење и уштедели пропусни опсег. Ова врста кеш меморије може да ради за једног корисника (приватно), неколико корисника у исто време (дељено) или заједно за целу мрежу којом управља сервер (гејтвеј).
Како кеш ради?
Рад ове алтернативне меморије је једноставан: када приступимо било којем податку у нашем компјутеризованом систему, копија најрелевантнијих података се одмах креира у кешу, тако да накнадни приступи наведеним информације држати га при руци и не би требало да га прати до места порекла.
Дакле, приступ копији, а не оригиналу, штеди време обраде, а самим тим и брзину, пошто микропроцесор не мора стално да иде у главну меморију. То је, рецимо то овако, стално ажурирана радна копија најчешће коришћених података.
Брисањем кеша не бришете ваше датотеке
Као и све меморије, кеш може постати пун или имати податке толико неорганизоване да процес провере да ли су тражени подаци доступни у кешу касни - процедура коју сви микропроцесори рутински обављају. Ово може да успори машину, производећи ефекат потпуно супротан од предвиђеног. Или, може изазвати грешке читања или копирања кеша.
У сваком случају, можете ручно да обришете кеш меморију, тражећи од система да ослободи алтернативни простор и допуни га по потреби. Ова операција уопште не мења садржај наших информација на чврстом диску, а још мање у нашим рачунима емаил или од друштвене мреже. То је радна копија и ако је избришете, суочавамо се са оригиналом, идентичним, али на другој локацији.
Предности брисања кеша
Ослобађање кеша служи у две основне сврхе, као што су:
- Уклоните старе или непотребне податке (пошто не користимо увек исте податке у систему), као што су стари фајлови или процеси који нам више неће бити потребни, али који се тамо чувају „за сваки случај“ да бисмо убрзали њихово извршавање.
- Убрзајте и поједноставите систем дајући вам нови слободан простор за копирање података у тренутној употреби, скраћујући време обраде.
Овај рад на одржавању мора да се обавља са одређеном периодичношћу, што ипак не треба претеривати, јер бисмо спречили кеш да испуни своју мисију.
Ако их стално бришемо, подаци који су тамо ускладиштени ће морати да буду пронађени и копирани назад на првобитну локацију, што ће резултирати продуженим временом обраде за сваки програм.