Објашњавамо шта је земаљска оса, где се налази и са каквим је копненим кретањима повезана. Такође, које појаве утичу на то.
Шта је Земљина оса?
Земаљска оса или поларна оса је замишљена линија дуга 12.713 километара која спаја два географска пола Земље. Планета (Северни пол и Јужни пол), прелазећи га мање-више окомито на екватор и са нагибом од 23° у односу на раван еклиптике, односно у односу на привидну путању коју Сунце прати на небу када диже се и скрива.
Ова замишљена линија нам омогућава да разумемо различите покрете које наша планета чини, изван својих превод од 365 дана око Сунца.У ствари, Земљина оса представља центар кретања ротација наше планете (24 сата) као и осовина на којој се нагиње, што доводи до појаве годишња доба, пошто земаљска оса није потпуно окомита, као код Јупитера, Венере или Меркура.
С друге стране, ни Земљина оса није сасвим стабилна. Она мења оријентацију циклично, у прилично дугим периодима, што доводи до покрета познатих као прецесија (сваких 25.767 година) и нутација (сваких 18,6 година), односно покрети нагињања и нагиба које наше тело прави. Осим тога, земаљска оса такође омогућава дефинисање такозваних небеских полова, а то су две имагинарне тачке у којима се земаљска оса поклапа са небеском сфером, односно са имагинарном сфером која садржи видљиви универзум.
Појаве које утичу на Земљину осу
Познато је да велики земљотреси, удари звезда и други катаклизмични догађаји или догађаји великих размера могу имати већи или мањи утицај на понашање наше планете, гурајући планетарну осу са њеног нагиба од 23° у односу на еклиптику на 27°, мање или више.
Постоје и научне студије које указују на корелацију између глобално загревање и померање географских полова планете (тзв. поларни дрифт), јер како температура света расте, њене велике масе леда се отапају и расподела тежине се мења, што би могло да утиче на начин на који земаљска оса се понаша.