• Шта је асертивна комуникација?
• Карактеристике асертивне комуникације
• Асертивни типови комуникације
• Технике за развијање асертивности
• Примери асертивне комуникације

Објашњавамо шта је асертивна комуникација и које су њене главне карактеристике. Такође, њена класификација, технике и примери.

Асертивна комуникација користи предности фактора који су инхерентни комуникацијском процесу.

Шта је асертивна комуникација?

Асертивну комуникацију називамо облицима комуникација дизајнирани или дизајнирани да пренесу поруку много ефикасније, користећи предности фактора својствених комуникативни процес и други који га, иако су спољашњи, прате и утичу на њега ефективност.

Подсетимо се да је комуникација процес који преноси поруку или информацију између пошиљаоца (креира поруку) и једног или више прималаца (прими поруку), путем физичког медија (као што су звучни таласи у ваздух) и коришћењем одређеног кода (као што је језик). Овај процес је инхерентан у жива бића и достиже највиши ниво сложености код људи, једине животиње обдарене структурирани језик.

Међутим, комуникација се често може суочити са потешкоћама које треба реализовати, као што су недостаци у саговорницима, бука у окружењу и, много пута, мало асертивност комуникативан од стране пошиљаоца, односно мали капацитет за промовисање оптималног комуникативног чина.

Дакле, асертивна комуникација узима у обзир елементе својствене вербалној комуникацији, као што су тон гласа, тон ритам говора, али и других аспеката као што је говор тела, да развију одређену комуникативну интелигенцију код издаваоца која значајно побољшава њихову способност да пренесу поруку.

Карактеристике асертивне комуникације

Да би комуникација била асертивна, мора се узети у обзир низ елемената који је карактеришу и који се односе на психолошке, емоционалне и прагматичке аспекте комуникативног чина. Тако, на пример, асертивна комуникација узима у обзир следеће:

• Држање тела. Позиционирање тела при говору отворено, искрено, ствара поверење у саговорника, преноси камата И искреност. Гледање у другог када говори кључно је за ово.
• Гестови. Гестови којима пратимо говор могу да делују за (појачавајући или пратећи оно што је речено) или против, преносећи супротно од онога што говоримо или одвлачећи пажњу слушаоца.
• Заједнички. Начин изговарања речи, каденца молитва а тон гласа у великој мери утичу на комуникацију. Уметнуте, шапатом или полуизговорене речи је тешко разумети, колико и а молитва незаустављив и брз као локомотива, што другог исцрпљује и одвраћа да нас слуша.
• Реципроцитет. Мора се обратити пажња на то колико времена улажемо у говор, а колико у слушање, како не бисмо ризиковали монолог или преношење равнодушности на другога. Да ли заиста слушамо слушајући или само чекамо да дође ред да поново нешто кажемо? Да ли поштујемо ћутање или прегазимо другог?
• Локација. Где бирате да водите важан разговор? На безбедном и тихом месту људи имају више разумевања него на неком другом бучном и пуном ометања, или још горе, претњи, као на пример на улици усред гомиле.

Асертивни типови комуникације

Положај тела је јасан пример невербалне комуникације.

Уопштено говорећи, можемо говорити о три категорије асертивности у комуникацији, а то су:

• Вербално. Вербална комуникација има везе са оним што је речено, дакле асертивност у овом случају иде кроз избор речи, конструкцију реченица и сам лингвистички аспект.
• Невербално. Невербална комуникација има везе са аспектима који га окружују Језик током комуникативног чина, који на њега утичу али немају никакве везе са његовим језичким процесима. Положај тела, на пример, или место изабрано за разговор.
• Паравербално. Паравербална комуникација је оно посредништво између вербалног и невербалног, односно обухвата елементе који прате формулацију поруке и који су део комуникативне чињенице, односно како рећи оно што је речено. Тон гласа, артикулација, ритам, примери су за то.

Технике за развијање асертивности

Неке технике за развијање комуникативне асертивности су:

• Покварена плоча. Ради се о понављању, у истом тону и каденци, поруке која није била идеално примљена, без подстицања конфронтација. "Не, не треба ми тај производ."
• Банка магле. Супротно се договара у свађи, пријатељски, али неодређено, али без повода за нове конфронтације. "Можда си у праву".
• Асертивно питање. Уместо потврђивања мана или замерања, поставља се питање шта недостаје или како се ситуација може поправити или добити жељени резултат. "Како да вам помогнем да завршите посао?"
• Плутајући напон. Сваки пут када други каже нешто што нас мучи или са чиме се не слажемо, уместо да се боримо, игноришемо тај део поруке и посветимо се остатку.
• Говори из себе. Увек ће бити боље ствари износити из субјективности, него их афирмисати као апсолутне истине. Боље је „Не слажем се“ него „Грешиш“.

Примери асертивне комуникације

Планирање предлагања је пример асертивне комуникације.

Два примера за илустрацију асертивне комуникације су:

• А клијент замагљени тврди благајник банке. Овај други бира како да каже ствари како не би више фрустрирао клијента, стављајући се све време на његову страну и са пажњом и озбиљношћу слуша његову тврдњу, додајући мале пропратне фразе које клијенту дају до знања да то није његово директно грешка, али да је он ту да помогне у решавању проблема.
• Мушкарац жели да запроси брак. Нисте сигурни у одговор који ћете добити, па планирајте место за то, на основу укуса вашег партнера, и изаберите најбоље време за то, јер ако то урадите да бисте се извукли из невоље где год можете одбити.