Објашњавамо шта је реципроцитет и зашто је то вредност. Поред тога, њено значење у антропологији и шта је принцип реципроцитета.
Шта је реципроцитет?
Реципроцитет је кореспонденција у договору између двоје лица или у интеракцији између два објекта. Односи који испуњавају овај услов називају се реципрочни, реч која долази из латинског узвратити, термин који је коришћен да се опише кретање мора напред-назад, чије је кретање по песку увек једнако удаљено: долази и одлази у истој мери.
Па кад кажемо да нешто јесте реципрочанМислимо да „дође и оде“: да обема странама нуди исто или да одговара у правој мери. На пример, реципрочна љубав је она у којој су обоје људи заљубљен, а реципрочна помоћ је она у којој обе стране помажу једна другој.
Добар део људских односа заснива се на реципроцитету или барем на обећању тога. То је оно што говори пословица „данас за тебе, сутра за мене“: понекад помажући другима гарантујемо помоћ када нам затреба у будућности, тако да реципроцитет не мора нужно бити непосредан услов.
Реципроцитет као вредност
Сам реципроцитет се може схватити као а друштвена вредност, односно као пожељна особина нашег односима. То обично значи да треба да будемо великодушни, привржени или шта већ према онима који су нама заузврат, што често подразумева задржавање неке захвалности према остатку друштва.
Нормално је да се реципроцитет схвата као мера за капитал (односно правичан третман) и сарадњу (тј. узајамна помоћ), иако у строгом смислу само подиже давање онога што примамо.
Реципроцитет у антропологији
На језику на антропологија културни, реч реципроцитет добија врло специфична значења, везана за функционисање привреде неформални, они који се окидају новац. У том смислу, реципроцитет се састоји од размене услуга или добара без посредовања добитак нити богаћење.
Ова врста уређења је донекле присутна у свим културама, а према антрополозима могу се разликовати три различита типа реципроцитета:
- Позитивно, када се размена врши без потребе да се одмах добије надокнада, а можда и никада неће бити примљена, али обећање је довољно. Ова обавеза дописивања је бесконачна и трајна.
- Уравнотежено, када је непосредна накнада заснована на неком систему еквиваленција који гарантује да ћете добити исто што је дато. Они утврђују дефинисан временски период за накнаду, а друштвени и/или економски интереси имају веће место у томе.
- Негативно, када размена покушава да добије материјалну корист на рачун другог, као у крађи, цењкању или превари. Обично се јавља између људи друштвени однос дистанциран, ни једно ни друго не делује алтруистички, већ настоји да максимизира сопствену корист.
Принцип реципроцитета
У области међународних односа, принцип реципроцитета је познат као основно правило поступања између држава различита, према којој сваки пристаје да да на Грађани других који бораве у својим територија третман сличан оном који имају њени грађани на страној територији.
Другим речима, свака држава нуди другој исте гаранције и исти третман који од ње добија: економски (на пример, укидање или постављање тарифа), правно (на пример, успостављање споразума о екстрадицији) или социјални (на пример, ослобађање или увођење виза и ограничења путовања).
Стога, барем у теорији, споразуми између држава треба да буду реципрочни у сваком тренутку, како би се осигурало да нема неправде.