Објашњавамо које су компоненте рачунара, унутрашњи и екстерни хардвер, софтвер и врсте рачунара.
Компоненте рачунара могу бити физичке или нематеријалне.Компоненте рачунара
Рачунар је рачунарски систем који се састоји од два основна аспекта: хардвера, што значи „физичка подршка“, и софтвер, који се односи на нематеријално или „програм“. Физички медији су електронски елементи који раде повезани да обезбеде података, а ови подаци се обрађују захваљујући упутствима које даје програме.
Хардвер је као кутија у којој је низ уређаја повезан тим процесом информације улаз и излаз. Софтвер је скуп инструкција за извршавање тих улазних и излазних информација. Без софтверских инструкција, рачунар то би била кутија без корисност, као што би људско тело било без мозга.
Рачунарски хардвер
Хардвер се односи на различите опипљиве елементе рачунара, и може бити интерни или екстерни.
Унутрашњи хардвер се углавном састоји од:
- Матицна плоца (или матична плоча). То је главна плоча сваког рачунарског система на који се повезују сви остали уређаји, како директно (као што су међусобно повезана електрична кола) тако и индиректно (преко портова УСБ или друге врсте конектора). Има основни софтвер који се зове БИОС који му омогућава да обавља и синхронизује своје основне функције (као што су пренос података, управљање подацима, електрична енергија и препознавање физичке повезаности других спољашњих компоненти).
- Процесор. То је централна јединица за обраду (Процесори), односно мозак рачунара који контролише све што рачунар извршава и одговоран је за извођење прорачуна и разумевање података. Постоји неколико типова ЦПУ-а који се разликују, између осталог, по брзини обраде информација. Та брзина се мери у јединици фреквенције која се зове Херц (или Херц на шпанском) и, што је већа брзина коју постиже процесор, то су брже перформансе рачунара. Тренутно, два главна бренда процесора су АМД и Интел.
- Интерна меморија РАМ. То је меморија која похрањује информације, привремено и брзо, које рачунар може користити у том тренутку. Његов капацитет складиштења се мери у јединицама тзв гигабајта (ГБ). Што је више РАМ-а, рачунар може брже да ради, на пример, да отвара и користи више програма у исто време.Садржај РАМ меморије се брише чим се рачунар искључи јер не чува податке (фајлови, видео записе, програме итд.), али чува информације о радњама које се с тим подацима спроводе. Не чува датотеку или сам програм, већ информације за његово покретање.
- РОМ интерне меморије. То је меморија која трајно складишти информације и назива се „само за читање“, то јест, корисник не може да мења садржај када се та информација ускладишти, може само да је инсталира или деинсталира. РОМ меморија чува све што се односи на упутства или оно што се такође назива БИОС (основни систем или програм за покретање) и то укључује упутства о томе како да покренете машину или како програми функционишу, између осталог.
- Видео картица. Такође познат као „графичка картица“ је интерни хардверски уређај који се повезује на матицна плоца и омогућава рачунару да приказује слике на монитору. Потребна је инсталација софтвера који би рачунару рекао како да користи ту видео картицу. Корисник може изменити подешавања слике пројектоване на монитору, на пример, квалитет (виша или нижа дефиниција), величину, између осталог.
- Соундбоард. То је интерни хардверски уређај који се повезује на матичну плочу и класификован је према каналима које користи, на пример, стерео, квадрафонски (сурроунд звук), МИДИ (конектор за професионалну употребу), између осталог. Главна функција плоче је да омогући компјутеру да се репродукује звуци (музика, глас или било који аудио сигнал) преко звучника или слушалица. Такође прима звукове од корисника преко повезивања микрофона.
- Секундарни уређај за складиштење. То је меморија која трајно чува податке (или до Корисничко име избришите их), као што су документи, табеле, слике, видео снимци, аудио записи, резервне копије фајлови, међу другима. Они су ускладиштени подаци који рачунару нису потребни одмах или брзо за рад, већ их директно користи корисник. Постоје два типа секундарних уређаја за складиштење: интерни (чврсти диск) и екстерни (спољни чврсти диск, меморијска картица, УСБ стицк, ЦД РОМ, итд.).
Екстерни хардвер рачунара се углавном састоји од:
- Уређаји за унос. То су делови који примају необрађене податке и које рачунар може да обради преко одговарајућег софтвера. Подељени су у две категорије: уређаји за ручни унос, којима мора да управља корисник (тастатура, миш, екран осетљив на додир, микрофон и сл.) и уређаји за аутоматско унос података, који сами, независно од корисника, активирају унос информација (читач магнетних трака, препознавање карактера магнетним мастилом, читач ПИН-а и чипова, читач бар кодова и др.).
- Излазни уређаји. Они су делови који шаљу податке које обрађује рачунар. Постоје два типа: привремени излаз (као што је монитор, који стално ажурира излазну слику на екрану) и стални излаз (као што је штампач, који репродукује информације на папиру који траје као штампана копија).
- Периферни уређаји. То су већина улазних и излазних уређаја који се сматрају „небитним“ спољним хардверским компонентама јер рачунар може да функционише и без њих. На пример, звучници, веб камера, тастатура, микрофон, штампач, скенер, миш, џојстик, између осталог.
Рачунарски софтвер
Софтвер је „нефизички“ део рачунара, који постоји у облику кодова који садрже упутства за хардвер да зна шта да ради. Без ових програма, већина хардверских уређаја не би била корисна. Постоје две врсте:
- Системски софтвер. То су програми унапред инсталирани на рачунару, који омогућавају подршку другим програмима које инсталира корисник. Неки примери су оперативни системи (Виндовс, Мац ОС, Линук, БИОС, итд.), средства за чишћење дискова, дефрагментатори диска, антивирус, графички драјвери, софтвер за шифровање, између осталог.
- софтвер апликација. То су програми који немају везе са радом опреме, већ их инсталира корисник ради обављања одређених функција. На пример, табеле (Екцел), софтвер за обраду текста (Реч), програми база података (Приступ), програми за графички дизајн (Илустратор), претраживачи из Интернет (Цхроме), између осталог.
Типови рачунара
Постоје различите врсте рачунара који се разликују у зависности од величине, дизајн и сложеност функција способних за обављање. Међутим, сви су засновани на горе наведеним компонентама. Међу главним типовима рачунара су:
- Персонални компујтер. Његово име долази из енглеског персонални компујтер (ПЦ), који се такође назива „десктоп“. Обично се користи у кући или канцеларији.
- Лап топ. Такође зван свескаТо је мања и лакша машина од рачунара, дизајнирана да се лако преноси. За личну или радну употребу.
- Нетбоок. Слично је са свеска, само што је мањи и лакши, па су му екран и тастатура много мањи. Дизајниран је за транспорт и употребу било где.
- Централна јединица. Такође зван маинфраме То је веома велики, моћан и скуп рачунар за пословну или индустријску употребу који омогућава обраду података у великим размерама.