• Шта су језичке варијанте?
• Дијатопијски или географски лингвистички варијетети
• Дијастратични или друштвени језички варијетети
• Старост или хронолектни језички варијетети
• Друге врсте језичких варијетета

Објашњавамо које су језичке варијанте и карактеристике дијатопијских, дијастратних, старосних и других варијетета.

Сваки језик се материјализује кроз своје различите језичке варијанте.

Шта су језичке варијанте?

Ин лингвистике, познат је као језичка разноликост или лингвистички модалитет за сваки од различитих облика које природни језик стиче или идиом, у зависности од контекст географски, Социал и доба у коме га његови говорници користе. Другим речима, реч је о значајним варијацијама кроз које језик пролази у зависности од објективних услова сваког говорника.

Ове варијације језика се још увек манифестују у његовом речнику, интонацији, изговору или још више централним карактеристикама, а углавном се огледају у усменом, мање у писању. На тај начин, слушајући некога како говори, могуће је добити информације о његовом географском коришћењу (односно слушањем њиховог дијалект), његов друштвена класа и ниво образовања (ваш социолект) или вашу приближну старост (ваш хронолект).

Термин варијетет се користи да се односи на било који од ових случајева, схватајући да се ради о употреби која се разликује од идеалне норме, која постоји само као апстракција или генерички образац, пошто нико не говори „неутрално“, већ се изражава кроз кроз варијанту која јој одговара према географским, друштвеним и културним односима који одређују њено место изрицања, односно „одакле” говори.

Дакле, са конкретне тачке гледишта, сваки језик или језик се материјализује кроз мање-више велики и мање-више разуђени скуп језичких варијетета који су његови сопствени.

Дијатопијски или географски лингвистички варијетети

Баш као што се иста врста вековима разилази ако је географски одвојена, све док не створи две потпуно различите врсте, нешто слично се дешава и са језиком. Дијалектима се обично називају ове значајне варијације истог језика које се дешавају у географским регионима детерминисани, а који се (још) не састоје од диференцираних језика, већ од различитих начина говорења истог језика.

Међутим, ако узмемо у обзир да сваки говорник језика нужно припада географији, па стога и говори дијалектом, можемо закључити да је у стварности збир дијалеката једина конкретна, материјална, могућа манифестација језика. То јест, нико не говори „универзалним“ језиком, који није повезан са дијалекатским карактеристикама у његовом изговору или његовом лексикона.

Дакле, постоје дијалекти који су ближи (који представљају мање диференцијације) и који се стога лако разумеју један од другог, док постоје други који су већ постали толико удаљени један од другог да је немогуће да се њихови говорници у потпуности разумеју. , имају Често се окрећу „универзалнијим“ „зајмовима“ да би постигли заједнички језик.

То се дешава, на пример, међу огромним варијантама шпанског, које се значајно разликују између оног што се говори у Мексику, Колумбији, Аргентини, Порторику и Шпанији, да споменемо само неколико екстремних случајева.

Иако су промене суштинске и препознатљиве, група говорника састављена од људи из сваке од ових земаља могла би се разумети без већих потешкоћа, иако са повременим каменом спотицања. С друге стране, раздаљина између италијанских дијалеката је толика да су у многим случајевима то практично одвојени језици.

Дијастратични или друштвени језички варијетети

Ако се језик разликује од једне географске до друге, тачно је и да то чини на истој локацији, али у зависности од друштвених сектора на које се односи, јер не говоре сви који живе у истом региону, на пример, идентично .

На ово последње утичу фактори као што су друштвени слој и ниво образовања, порекло етнички, тхе професију или припадност одређеним специфичним друштвеним круговима. Тако се свака од ових варијанти може сматрати социолектом, односно специфичним начином говора о друштвеном кругу или одређеној групи.

Ови социолекти имају тенденцију да се доста разликују једни од других, иако су увек на неки начин уписани у регионалну варијанту језика, односно представљају компартменте унутар географске варијанте, који се односе на врло специфично и локално подручје друштво. На пример, урбано племе може да управља својим социолектом, или популарна класа такође може то да ради, или чак затворска заједница (оно што се зове " жаргон криминалац“).

Старост или хронолектни језички варијетети

Интернет може хомогенизовати лингвистичку старосну разноликост између различитих географских подручја.

Са одређене тачке гледишта, хронолошки варијетети језика су заправо врста социолекта, односно специјализација претходне категорије, будући да људи одређеног старосног доба имају тенденцију да говоре слично, али само ако припадају истој старосна група.иста географска заједница и исти друштвени круг.

То се дешава када говорите о „начину на који млади људи говоре“, на пример, или када идентификујете одређени начин говора. говори са одређеном генерацијом. Сваки од њих се сматра могућим хронолектом.

Ова специфичнија класификација, међутим, тежи да представи одређене хомогене карактеристике омасовљености Интернет анд тхе друштвене мреже, који превазилажењем огромних географских удаљености кроз виртуелне и телематске заједнице омогућава изградњу уједначенијег хронолекта међу младим корисницима појединих врста апликација или појединих кола тзв.културе 2.0. Мемови су добар пример за ово.

Друге врсте језичких варијетета

Постоје и други специфичнији облици лингвистичких варијанти, генерално корисни за стручно проучавање језика или језика. друштва, од стране лингвиста, антрополози или социолози. Неки од њих могу бити:

• Дијахрони варијетети, они који су повезани са језичким променама кроз временске прилике, односно дозвољавају проучавање како је језик мутирао током времена, како је употреба наметнута норми. То је оно што се ради проучавањем средњовековног шпанског и упоређивањем са модерним, на пример.
• Мањински варијетети или еколекти, они које практикује врло мала група унутар језичке заједнице, као што је породица или група пријатеља или сарадника.
• Лични или идиолекатски варијетети, они који се своде на говор појединца, чије се језичке манифестације на неки начин разликују од оних у њиховој језичкој заједници.
• Технолошки варијетети или технолекти, они који су повезани са стручним језиком и технологије, пошто појава нових референци приморава језик да ствара речи и нова значења за њене говорнике.