други њутнов закон

Објашњавамо шта је Њутнов други закон, која је његова формула и у којим експериментима или примерима из свакодневног живота се може уочити.

Други Њутнов закон повезује силу, масу и убрзање.

Шта је Њутнов други закон?

Зове се Њутнов други закон или основни принцип Динамиц до другог од теоријских постулата које је британски научник сер Исак Њутн (1642-1727) изнео на основу претходних студија Галилеа Галилеја и Ренеа Декарта.

Баш као твој Закон инерције, објављен је 1684. године у његовом делу Математички принципи природне филозофије, једно од темељних дела савременог проучавања физички. Овај закон изражава, речима научника на латинском:

Мутатионем мотус пропортионалем ессе ви мотрици импрессӕ, & фиери сецундум линеам страигхтм куа вис илла импримитур

Значење:

„Промена кретање директно је пропорционална штампаној покретачкој сили и јавља се према правој линији дуж које је та сила штампана”.

То значи да је убрзање да је дато тело доживљава пропорционално сила који је на њему одштампан, који може бити константан, али и не мора. Суштина онога што предлаже овај други закон има везе са схватањем да је сила узрок промене кретања и брзине.

Њутнова друга законска формула

Користећи формулу Њутновог другог закона, сила, маса или убрзање се могу израчунати.

Основна формула овог Њутновског принципа је:

Ф = м.а

Ф је сила.

м је маса тела.

а је убрзање.

Дакле, убрзање објекта се може израчунати применом формуле а = ƩФ / м, са изузетком да је ƩФ нето сила примењена на тело. То значи да ако се сила која делује на неки објекат удвостручи, удвостручиће се и његово убрзање; док ако је маса објекат се удвостручи, његово убрзање ће се преполовити.

Експерименти Њутновог другог закона

Једноставан експеримент за извођење и који тестира Њутнов други закон не укључује ништа више од палице и неколико лоптица. Овај други мора бити ослоњен и непокретан на подијуму, и биће ударен палицом са истом снагом.

Куглице ће бити класификоване по приближној тежини, да би се приметило како иста сила која делује доводи до већег или мањег убрзања у зависности од масе сваке лопте.

Други могући експеримент укључује исте лоптице различите масе, које ће овом приликом бити испуштене праволинијски (слободан пад) на начин да само гравитације. Пошто је ова стална сила, разлика у маси је једини критеријум да неки постигну веће убрзање, па ће стога додирнути прву Обично.

Примери Њутновог другог закона

За померање објеката веће масе потребна је већа сила.

Једноставан пример примене Њутновог другог закона јавља се када гурамо тежак предмет. Док је објекат миран, односно са убрзањем једнаким нули, можемо га покренути тако што ћемо на њега извршити силу која савладава инерција а то му даје извесно убрзање.

Ако је предмет изузетно тежак или масиван, односно има велику масу, морамо применити већу силу да бисмо повећали његово кретање.

Други могући пример је аутомобил који убрзава свој марш, захваљујући сили коју му даје мотор. Што је већа сила коју врши рад мотора, ауто ће брже стићи, односно веће убрзање. Масивнијем аутомобилу, на пример камиону, биће потребно више силе да постигне исто убрзање од лакшег.

Њутнови други закони

Осим Њутновог другог закона, научник је предложио још два фундаментална принципа, а то су:

  • Закон инерције. Која гласи: „Свако тело истрајава у свом стању мировања или равномерног праволинијског кретања осим ако није принуђено да промени своје стање силама које су му притиснуте. То значи да објекат који се креће или мирује неће променити своје стање осим ако се на њега примени нека врста силе.
  • Закон акције и реакције. Која гласи: „Сваком деловању одговара једнака реакција али у супротном смеру: то значи да су међусобне акције два тела увек једнаке и усмерене у супротном смеру. То значи да се свакој сили која делује на објекат супротставља слична сила коју он врши, у адреса супротно и једнаког интензитета.
!-- GDPR -->