Објашњавамо шта је носталгија, порекло појма и различите начине разумевања. Такође, његов однос са меланхолијом.
Шта је носталгија?
Носталгија је осећај чежње за догађајима или ситуацијама из прошлости, углавном оним пријатним, важним или незаборавним. То је, од самог почетка, осећај тешко дефинисати, близу туге што се ствари из прошлости не враћају, а уједно и радости коју сећање доноси.
У ствари, према речнику Краљевске шпанске академије, носталгија би била „бол одсуства из домовине или родбине или пријатеља“, или „меланхолична туга изазвана сећањем на изгубљену срећу“. Дакле, није лако рећи да ли је то пријатан или болан осећај.
Реч носталгија потиче од грчких речи ностос („Повратак“) и нешто („Бол“), па би се могао дефинисати као бол пред немогућим повратком, или као чежња за повратком (у прошлост, у завичај итд.).
Почео је да се користи крајем 17. века, када га је млади Швајцарац Јоханес Хофер (1669-1752) предложио као део свог теза 1688 лекар на Универзитету у Базелу, описујући случајеве слуге и студента који су изгледали као да умиру, без очигледног разлога, али који су излечени чим су се вратили кући. Млади Хофер их је крстио као случајеви хеимвех, што би на немачком превело „кућни бол“.
Многи су је описивали као болест или болест и покушавали да је излече на различите начине. Напротив, данас постоје психоаналитичка тумачења која у томе виде покушај ума да да смисао, а самим тим и трансценденцију самом животу.
Према овој тачки гледишта, носталгија може бити и складиште позитивних емоција које би нам дале подстицај да се бољег духа суочимо са неизвесностима будућности.
Иако је термин релативно новији, осећај носталгије има дугу и древну историју, о чему сведоче епови и нарације антике, као нпр Одиссеи Хомера (8. век пре нове ере), на пример.
Носталгија и меланхолија
Носталгија и меланхолија се често могу користити као речи синоним, јер оба имају тенденцију да буду повезана са тужним, контемплативним или рефлектујућим осећањем.
Међутим, меланхолија се сматра укинутим стањем (недостатак жеље), смиреношћу, тугом и незаинтересованошћу, што често доводи до тога да се субјект изгуби у сећању или фантазији. Дакле, нису ни слични.
Некада је меланхолија била позната и као тровање оловом. Француски писац Виктор Иго (1802-1885) дефинисао је то као „Радост бити тужан“. Традиционално се сматрала болешћу песника, везаном за стваралачки чин од почетка Романтизам и такозвани „проклети песници“.
Међутим, меланхолија има и клиничку корелацију, односно такође је типичан облик болести: депресија меланхолик, који обилује региони продужених хладних сезона (постоје они који то повезују са одсуством сунчева светлост) и да ће вам можда требати лекови.
Дакле, сви смо на овај или онај начин склони носталгији, али не патимо сви од меланхолије. Још мање њих пати од меланхоличне депресије, способне да постане истина невоље из Здравље, више него креативно стање духа, иако тужно.