- Шта је планета Нептун?
- Откриће Нептуна
- Структура Нептуна
- Нептунова атмосфера
- Нептунова клима
- Сателити Нептуна
- Нептунови прстенови
Објашњавамо све о планети Нептуну, њеном открићу, структури, атмосфери и клими. Такође, њени прстенови и сателити.
Нептун има слабије прстенове од Јупитеровог.Шта је планета Нептун?
Нептун је осми Планета оф Сунчев систем рачунајући од Нед, и највећа просторија. Део је такозваних спољашњих планета, или гасовитих планета. Има 5 бледих прстенова састављених од прашине и камења, 14 сателита или „месеца” и маса једнака је 17 пута већој од земља.
Нептун се налази на удаљености од Сунца од 4,03 сата у брзина светлости, и то је планета најудаљенија од Звезда светао. Потребно је 16 сати да се заврши кретање ротације (Нептунов дан) и 165 земаљских година за извођење орбита комплетно око Сунца (Нептунова година). Године 2011. завршио је своју прву орбиту од свог открића 1846. године.
У астрологији, Нептун представља „духовну“ или „инспиративно“ планету и поистовећује се са симболом ♆, трозубом у част бога море и од океан. Отуда и порекло његовог имена од римског бога „Нептуна“ (истог бога којег су Грци звали „Посејдон“).
Откриће Нептуна
Нептун је званично откривен 23. септембра 1846. и била је прва планета која је лоцирана помоћу математичких предвиђања, а не запажања астрономске слике неба.
Око 1839. године, француски астроном и математичар Урбаин Ле Верриер (1811-1877) предузео је огромну математичку студију која му је омогућила да установи све варијације орбита планета у Сунчевом систему. Био је у стању да потврди да се планетарне орбите понашају у складу са Кеплеровим законима и Њутновом теоријом гравитације, али је постојао један изузетак: планета Уран.
Ова изузетна карактеристика Урана навела је Ле Верријеа да се представи као хипотеза постојање непознате планете пошто би само сличан гравитациони утицај могао да објасни неправилно понашање Урана.
Узимајући као полазну тачку поремећај орбите Урана, Ле Веррије је успео да израчуна где би непозната планета требало да се налази током тачног датума у календару.
Ле Верриер је затим замолио немачког астронома Јохана Готфрида Галеа да му помогне да потврди своје предвиђање користећи телескоп Берлинске опсерваторије. Тамо је током ноћи 23. септембра 1846. Галеов помоћник, Хајнрих Луј д'Арест, коначно могао да посматра планету коју данас познајемо као Нептун.
Структура Нептуна
Унутрашња структура Нептуна је слична оној на његовој суседној планети, Урану. Представља стеновито језгро прекривено леденим омотачем, који је пак испод а атмосфера дебело и дебело:
- Језгро. Језгро Нептуна се састоји од гвожђа, никла а силикати са масом већом од језгро планете земље. Притисак у центру језгра је приближно двоструко већи од притиска у центру наше планете.
- Мантле. Нептунов омотач је око 15 пута већи од масе наше планете и представља огроман океан Вода, амонијак и метан. Веома занимљива карактеристика овог плашта је да се на дубини од 7000 километара метан разлаже у дијамантске кристале који се спуштају према чврстом језгру као нека врста града. Нептун је планета на којој дијаманти буквално пљуште.
- Атмосфера. Нептунова атмосфера се састоји од угљоводоничних гасова као што су метан, етан и ацетилен. Подељен је на два главна региона: доњи регион (тропосфера), где температура опада са домет, и горњи регион (стратосфере), где температура повећава се са висином.
Нептунова атмосфера
Нептунова атмосфера је настала од леда и молекуле сложен, за разлику од Сатурн И Јупитер, који су формирани од једноставних молекула (као што су водоник и хелијум).
Атмосфера Нептуна је слична оној Урана, представљајући већу количину молекуле комплекса као што су метан гас, етан гас, ацетилен и диацетилен. Ови гасови формирају велове магле високо у горњим деловима атмосфере и ледене облаке метана у нижим деловима атмосфере.
Године 1989. свемирска сонда Воиагер 2 открила је „велику тамну тачку“ (слично Јупитеровој „црвеној тачки“), огромну олују окружену белим слојевима замрзнутог метана. Најновији погледи на Нептун из свемирски телескоп Хабл указују на то да је мрља временом нестала.
Нептунова клима
Тхе временске прилике Нептун карактеришу просечне температуре од -353ºФ (-214ºЦ) и огромне олује са ветровима до осам пута јачим од најмоћнијег урагана икада забележеног на нашој планети.
Ови суперсонични ветрови могу да достигну 2.000 километара на сат, што је еквивалентно максималној брзини Ф/А-18 Хорнета, једног од најбржих ловаца у америчком ваздухопловству.
Нептун је толико удаљен да прима хиљаду пута мање сунчева светлост него Земља. Још увек је мистерија како Нептун добија Енергија за такав интензитет климе, иако се верује да је због велике топлота унутрашња планета (Нептун зрачи 2,61 пута више енергије него што прима од Сунца).
Сателити Нептуна
До сада је познато 14 сателити Нептуна који су крштени именима мањих божанстава грчко-римске митологије. Најважнији је Тритон, који има 99% маса кружи око Нептуна.
Тритон је открио Британац Вилијам Ласел (1799-1880) неколико дана након открића Нептуна и то је једини сателит довољно велики да има облик сфероида.
Чињеница да Тритон има ретроградну орбиту (у смеру супротном од казаљке на сату) указује да је то била планета коју је „ухватио“ Нептун. Овај сателит је најхладнији познати објекат у Сунчевом систему (-198ºЦ) и на његовој површини се налазе вулкани леда или криовулкана.
Остали сателити су Нереида (откривена 1949.), Лариса (откривена 1981.), Наиаде, Таласа, Деспина, Галатеа и Протеус (откривена 1989. захваљујући прелету свемирске сонде Воиагер 2), Халимедес, Сао, Лаомедеиа и Несоама (Пс. откривен између 2002. и 2003.) и Хипокампус (откривен 2013.)
Нептунови прстенови
Нептунови прстенови су откривени 1984. године и названи су по астрономима који су дали значајан допринос познавању планете. Ови прстенови би се формирали када је један од Нептунових месеца био уништен.
Ово су веома бледи прстенови јер се углавном састоје од прашине и камења (који не одражавају добре количине светлости). Они су прилично тамнији од Сатурнових прстенова (који се углавном састоје од леда и рефлектују много светлости).
Нептунови прстенови су подељени у две категорије: са једне стране унутрашњи прстенови који се зову Галле, Ле Верриер, Ласселл и Араго, а са друге стране Адамс прстен, који је једини спољашњи прстен. Адамс се такође одликује по томе што има пет лукова светлијих од остатка прстена, названих Храброст, Слобода, Братство и Једнакост 1 и 2.