марс

Астронома

2022

Објашњавамо све о планети Марс, њеној температури, структури и другим карактеристикама. Такође, различите мисије које су га истраживале.

Марсу је потребно две године да заврши своју орбиту око Сунца.

Шта је Марс?

Марс је други Планета најмањи од Сунчев систем а четврти по реду удаљености од Нед. Има површину чврст, прашњаво, хладно и пустињско. Његово име потиче из римске митологије, у знак поштовања према богу рат (Црвенкаста боја његове површине представљала је крв проливену у биткама).Позната је и као "црвена планета" и може се видети са земља.

НАСА има доказе о 57 метеорити који би могли да долазе са Марса и да су утицали на Земљу у различитим тренуцима историје. Узорци добијени из свемирских мисија се стално упоређују са материјалима који се налазе у Обично земљиште.

Сматра се да су следећа три метеорита највећа која садрже индикације молекуле природни органски материјали са Марса: АЛХ84001 (метеорит пронађен 1984. на Антарктику), Накхла (метеорит пронађен 1911. у Египту) и Схерготти (метеорит пронађен 1865. у Индији).

Марс Феатурес

Пречник Марса је отприлике упола мањи од Земљиног.

Марс има а орбита елиптични, попут Земље, тако да положај и растојање између две планете није увек исти. У просеку, Марс је 230 милиона километара удаљен од Земље. Најдаље је било, према научним прорачунима, 402 милиона километара, а најближе 57 милиона километара.

Црвеној планети је потребно 2 земаљске године да направи кретање транслације и 24 сата и 37 минута да се уради ротациони покрет. Још једна сличност са земаљском планетом је степен нагиба њене осе, од 25 степени (у односу на 23,4 степена Земље).

Има пречник од 6.780 километара (скоро упола мање од Земље) и удаљен је 228 милиона километара од Звезда светао.

Марс се одликује добро диференцираним климатским годишњим добима, поларним капама, долине, топови и вулкани, попут Валлес Маринерис (систем кањона који се простире на огромном територија Од површине).

Осим тога, на Марсу се налази планина Олимп, највећи до сада откривен вулкан у Сунчевом систему, који је три пута виши од Евереста, планина највећи на Земљи.

Има два мала сателита, Фобос и Деимос, који су откривени 1877. Одликују се мало маса а лоше дефинисан облик елипсе због незнатне сила гравитације поседују, што им не дозвољава да стекну сферни облик као већина месеци у Сунчевом систему.

Фобос је сателит највећи и научни прорачуни процењују да ће погодити црвену планету за око 50 милиона година.

Температура Марса

Тхе температура Марса осцилира између 20 º Ц и -140 º Ц. Ове велике разлике у температури су последица чињенице да атмосфера сувише је лаган да би се држао топлота прима од Сунца.

Тај контраст између временске прилике дању и ноћу изазива веома јаке ветрове који могу да изазову прашне олује. Када се олује смире, могу проћи месеци да се сва прашина слегне.

Структура Марса

Оксида гвожђа има у изобиљу на површини Марса. (Кредит: НАСА)

Марс је стеновита планета са кором која се креће између 10 и 50 километара дубоко у којој су минерали, као што су силикат, и хранљиви састојци попут магнезијума, натријума, калијума и хлора у изобиљу (карактеристично за земаљска тла која омогућавају раст биљке).

Тхе боја црвенкаста је због оксида гвожђа којег има у изобиљу на површини. На већој дубини преовлађује гвожђе и у његовом густом језгру има разних метали као гвожђе, никла и сумпор.

Његова површина Марса има много сличности са олакшање земаљски као вулкани, ударни кратери, кретање коре и атмосферски услови (као што су прашне олује) који карактеришу марсовски пејзаж.

Нема глобално магнетно поље, али области коре на јужној хемисфери су јако магнетизоване и могу бити трагови већег магнетног поља, које датира око 4 милиона година уназад.

Према резултатима различитих истраживања, научници тврде да је Марс можда имао водену прошлост са древним речним мрежама, делтама и језерима, па чак и да је планета можда доживела велике поплаве пре око 3,5 милијарди година.

Тренутно је потврђено да на Црвеној планети има воде, али је атмосфера превише ретка за Вода остати унутра течно стање Преко површине.

Атмосфера Марса

Атмосфера Марса је танка и слаба, тако да не нуди много заштите од удара метеорита, астероиди или змајеви. 90% се састоји од угљен диоксид а у мањој мери азотом и аргоном.

Тхе водена пара оскудан је, мада довољан да се формирају неки облаци и магле благе конзистенције, сличне онима које су на Земљи. Међутим, услови не формирају падавине Притисак и температуру.

Живот на Марсу

Научници тврде да би се то могло пронаћи живот у небеском телу мора постојати доступност воде у течном стању. Докази из свемирских мисија показују да је Марс имао огроман океан на северној хемисфери, пре око 4,3 милијарде година (који је могао да постоји 1,5 милијарди година).

Та водена прошлост заједно са густијом и конзистентнијом атмосфером могла је бити повољни услови за развој живота. Тренутно, присуство жива бићаУместо тога, истражују се знаци прошлих живота у временима када је црвена планета била топлија, прекривена водом и представљала услове погодне за развој живота.

Истраживање свемира на Марсу

ЕкоМарс Траце Гас Орбитер је у орбити Марса од 2016. (Кредит: ЕСА - Б. Бетхге)

Марс је једно од најистраженијих небеских тела у нашем Сунчевом систему, због своје близине Земљи. Постоје записи (који датирају више од 4.000 година) да су Египћани ухватили путању и кретање црвене планете.

Прва летелица послата на Марс била је Марс 1, која је успела да прелети растојање од 193.000 километара без добијања информација са планете. Године 1965. лансирана је свемирска сонда Маринер 4, која је успела да изврши први пренос података.

Године 1969. мисије Маринер 6 и 7 омогућиле су посматрање кратера Марса, који су имали сличности са Земљиним сателитом. Коначно, 1971. Маринер 9 је била прва сонда која је могла да се постави у орбиту Марса и која је, између осталих релевантних података, могла да прати огромну олују прашине.

Тренутно НАСА има два лендера на површини Марса и три свемирске летелице у орбити:

  • Марс Рецоннаиссанце Орбитер
  • Марс одиссеи
  • МАВЕН

ЕСА такође има лендер у зони од обичан авион и две свемирске сонде у орбити Марса:

  • ЕкоМарс Траце Гас Орбитер
  • Марс Екпресс

И НАСА и ЕСА планирају да пошаљу нове мисије током 2020. како би сазнале више о планети, а посебно како би потврдиле сумње научника да је пре више милијарди година Марс био много влажнији и топлији, са гушћом атмосфером.

!-- GDPR -->