• Историја Интернета
• Рођење светске мреже (ВВВ)
• Дотцом балон
• Временска линија историје интернета

Објашњавамо све о историји Интернета, његовој временској линији и настанку Ворлд Виде Веба. Такође, дот-цом балон.

Интернет је постао популаран 1990-их.

Историја Интернета

Сви знамо шта је данас Интернет, до тачке када читаве генерације више не могу да замисле свет без овог великог нет комуникациону мрежу, чија је историја прилично новија.

Први претходник Интернета био је телекомуникације, чији је први савремени представник телеграф с краја деветнаестог века. С друге стране, проналазак компјутери, чији су први примерци, правилно говорећи, били рачунске машине створене за ратне сврхе током Другог светског рата.

Тако су се захваљујући многим открићима и проналасцима средином 20. века појавиле прве идеје о комуникационим мрежама (а касније и компјутеризованим мрежама).

Прво помињање компјутеризоване друштвене повезаности, под концептом умрежавање (мрежавање), долази из серије меморандума Американца Џозефа Карла Робета Ликлајдера (1915-1990), званог „Лицк“, са Масачусетског технолошког института (МИТ), у Сједињеним Државама. У тим меморандумима, датираним у август 1962. године, „Лицк“ је заступао оно што је назвао „Галактичком мрежом“.

У 1950-им и 1960-им било је скромно рачунарске мреже, посвећен аеродромским резервационим системима (САБЕР) и системима одбране и војне контроле (АУТОДИН И). Поред тога, до 1960-их, произвођачи рачунара су укључили технологије полупроводника.

Тако су рођени нови начини управљања временом и ресурсима, који омогућавају великим рачунарима да истовремено „опслужују” различите кориснике, и то тако брзо и ефикасно да се ствара утисак посвећености искључиво сваком од њих. Отуда идеја о поседовању „гостујућих“ рачунара (домаћини) И сервери (сервери).

Један од првих вишенаменских компјутеризованих система био је АРПАНЕТ, који се појавио 1969. године, војни пројекат Министарства одбране Сједињених Држава. Овај систем је повезивао различите корисника у рачунарима различитих универзитета у земљи. На челу овог пројекта био је сам Џозеф Ликлидер.

Зато је стварање од протоколи комуникационих система који би омогућили да тако различити рачунари „говоре“ истим језиком, да тако кажем.

Године 1973. АРПАНЕТ и НОРСАР (норвешка компјутеризована мрежа за детекцију земљотреса и нуклеарних експлозија) почели су да размењују компјутеризоване информације, непосредно пре него што се и Велика Британија придружила пројекту. Коначно, потреба за заједничким комуникационим протоколима довела је до рођења ТЦП/ИП протокола 1982. године.

Током 80-их, интернет је растао и полако се отварао комерцијалном свету, иако још увек под критеријумима који нису били превише јасни. АРПАНЕТ је наставио да расте и повезује се са другим страним мрежама широм света, одвајајући се од својих војних моћи у том процесу, све до свог затварања раних 1990-их.

Затим је још један сличан пројекат америчке Националне научне фондације апсорбовао стари АРПАНЕТ, да би створио НСФНЕТ, велику мрежу научника и универзитета.Ово је ембрион онога што данас познајемо као Интернет, који је 1990. године већ имао 100.000 сервера у свету.

Термин „Интернет“ је предложен 1990-их, као акроним за Међусобно повезане мреже (међусобно повезане мреже), али има и оних који то тумаче као Интернатионал НЕТ (Међународна мрежа).

Рођење светске мреже (ВВВ)

Тим Бернерс-Лее и Роберт Цаиллиау су креирали Ворлд Виде Веб.

Тхе ворлд Виде Веб (Мрежа глобалног досега), позната у то време као „глобална паукова мрежа“, била је изум Енглеза Тима Бернерс-Лееја (1955-) и Белгијанца Роберта Цаиллиауа (1947-), који су радили у ЦЕРН-у (Европски савет за нуклеарна истраживања).

Одговорио је на потребу да се осмисли систем опоравка за огромну количину информације доступно на Интернету који је тада био у настајању, повезујући логичке информације и текстуални садржај програмиран у „ознаке“ које су касније, Програм тумач је био у стању да "чита" и прикаже информације.

Тако су настали први програми способни за то, названи „претраживачи“ или претраживачи, а које данас познајемо као „претраживачи”. Први претраживач је био Мозаик, који се појавио 1993. године, а креирао га је Американац Марк Андреесен, исти онај који је касније направио први комерцијални претраживач, Нетсцапе.

Ови типови програма били су кључни за ширење Интернета, његову употребу од стране неспецијализованих корисника, а самим тим и у његовом глобалном домету који данас познајемо.

Дотцом балон

Био је познат као дотцом балон или дотцом балон у периоду огромног финансијског раста Посао Западњаци везани за интернет, а тада названа „нова економија“.

Овај процват догодио се између 1997. и 2001. године, а карактерише га масовно појављивање нових компанија повезаних са дигиталним сектором, познатих као компаније дот цом (израз са њихових домена на Интернету, који се завршава на .цом). Многи од њих су током овог периода имали спектакуларне банкроте, посебно када је балон пукао почетком новог века.

Такозвану „кризу дот-цом балона” предвиђали су многи инвеститори од самог почетка, делом због нестабилности финансијског тржишта, које је на берзама попут Њујорка у марту 2009. године регистровало цену изнад 5000 поена. године 2000.

Међутим, у октобру 2002. године регистровао је 1.300 поена, чак мање него што је првобитно имао 1996. Током овог периода, између 2000. и 2003. године, око 4.850 компанија повезаних са Интернетом је нестало, због банкрота или зато што су их апсорбовали јачи.

Временска линија историје интернета

Следи уређена хронологија главних догађаја у историји Интернета:

• 1958. - У лабораторијама БЕЛЛ створен је први модем способан за пренос података преко телефонске линије.
• 1964. - Прва конференција о пројекту АРПАНЕТ.
• 1969 - Леонард Клајнрок, заговорник теорије комутације пакета података од 1961. повезује прва 4 рачунара америчких универзитета.
• 1971. – АРПАНЕТ сада укључује 23 рачунара у Сједињеним Државама. Рој Томпсон шаље првог емаил историје.
• 1973. - Велика Британија и Норвешка повезују се са АРПАНЕТ-ом.
• 1974. – Винт Серф и Боб Кан први пут користе термин „Интернет“.
• 1976. - Изумљени су коаксијални каблови који ће дати велики подстицај дигиталној вези.
• 1978 - Прва нежељена порука е-поште (СПАМ) се шаље на 600 АРПАНЕТ корисника.
• 1982. – ТЦП/ИП протоколи су уведени у мрежу.
• 1984. - Мрежа има око 1000 повезаних рачунара.
• 1989. - Мрежа има око 100.000 повезаних рачунара.
• 1990. - АРПАНЕТ је затворен и појавио се комерцијални Интернет.
• 1991. - Јавно лансирање Ворлд Виде Веб-а.
• 1992. - Мрежа има око 1.000.000 повезаних рачунара.
• 1993. – Појављује се први претраживач, НЦСА Мосаиц.
• 1994 - Оснивање Иахоо-а и његових трагач, Лицос. Појављује се Геоцитиес, једна од првих онлајн заједница на мрежи.
• 1995. - Лансирање Мицрософт Екплорер-а и Нетсцапе Навигатора.
• 1996. - Мрежа има око 10.000.000 повезаних рачунара. Појављује се први мобилни телефон са приступом мрежи, Нокиа 9000 Цоммуницатор.
• 1998 - Рођен Гоогле и постаје највећи претраживач на мрежи.
• 1999. – Блогови постају популарни у онлајн заједници, посебно од покретања Блоггер.цом.
• 2000. – Шири се гласина о финансијском колапсу због феномена И2к, према којем би компјутери све датирали у 1900. Ништа се не дешава.
• 2001. - Дот-цом балон је пукао.
• 2003 – Појављује се највећа онлајн енциклопедија: Википедија и прва права друштвена мрежа: МиСпаце.
• 2004. – Гугл најављује своју услугу е-поште: Гмаил. Марк Закерберг оснива Фејсбук и почиње „процват“ друштвене мреже.
• 2005. - Основан Јутјуб.
• 2008. – Прослављено прво учешће на изборима путем интернета у САД.
• 2016. – Почиње имплементација најновијег веб протокола, ИПв6, који замењује ИПв4 који је на снази од његове имплементације 1983. године у АРПАНЕТ-у.