екпоситион

Знање

2022

Објашњавамо шта је изложба, а шта усмена, писмена или научна изложба. Такође, шта је експозиција на фотографији.

Изложбе омогућавају ширење историјског, научног или уметничког материјала.

Шта је изложба?

Када говоримо о излагању, експонирању или прављењу изложбе, мислимо на питања која имају заједничко значење, а које се односе на показивање или подучавање нечега другима. Овај смисао се налази већ у самом пореклу речи изложба, која потиче из латинског екпоситионис (од глагола ја ћу изложити), састављен од гласова бивши- („Споља”) и Ставићу („Место” или „место”), то јест оно што се износи, што се ставља напоље.

Порекло ове речи сеже у навике Старог Рима, где је био обичај да се избаци деца чије се очинство не верује, или која су рођена у породицама са тако мало средстава да их је било немогуће издржавати.

Ова акција је била позната као изложба и вековима су се на њу подсећала у западној култури, до те мере да су у новије време сирочад или напуштена деца аутоматски добијала презиме нађу, односно изложена.

Данас се такве праксе не гледају мрско, а реч је добила мање окрутна значења, без обзира на то што је повезана са оним што је уклоњено, постављено споља или изложено другима да то размишљају, науче или препознају.

Тако су, на пример, изложбе историјског, научног или уметничког материјала у музејима познате управо као изложбе, јер се делови узимају из њихових депоа како би их публика видела, дивила им се и упознала са њима.

Такође је уобичајено рећи да је неко „разоткривен“ у својим намерама, начину постојања или некој особини свог личности или њихов емоције која је обично скривена, скривена или неукусна за приказ. Затим, разоткривање некога може бити једнако издаји, оптуживању, показивању другима како би о њему знали нешто што би, иначе, остало тајна.

Усмена презентација

Још један врло здрав смисао глагола екпосе има везе са презентацијама, конференцијама или усменим презентацијама уопште. У њима један или више портпарола или специјалиста у некој теми говоре о важној теми, тако да јавност буде упућена у то, да разјасни недоумице или изнесе проблем чије решење заслужује да сви знају.

Ове врсте презентација су познате као изложбе и веома су честе у политичкој и академској сфери. У последњем се користе као механизам за евалуација (чак и да одобри истраживања важно: оно што обично називамо "одбрана" а теза) и/или учешће ученика у динамици часа.

Усмена презентација се углавном састоји од тога да особа говори о теми за јавност која слуша, увек са намером да информише, подучава или подели знања. На крају изложбе уобичајено је да публика да своје мишљење, постави питања или коментаре и врати излагачу.

Писано излагање

У случају да презентацију теме (као што је објашњено у претходном случају) не врши особа која говори, већ преко текст или скупа писаних текстова, могуће је говорити о писаном излагању.

Тхе есеји, размишљања, писма намера, монографије и други слични документи су писани излагања, у којима аутор бележи своје идеје или њихова размишљања о некој теми како би их касније читалац или група њих могли прегледати и разумети.

Научно излагање

Са своје стране, научна изложба, како јој назив говори, посвећена је темама од научно-технолошког интереса. То може бити усмено или писмено излагање, путем презентације, или изложба музејског или сајамског типа (путујућа), у којој се присутни упућују у научне теме, посебно на информативан начин, односно са циљем ширег и неспецијализована публика.

Експозиција у фотографији

Ат уметност И техника од Фотографија, експозиција има врло специфично значење: количина светлости која улази у унутрашњост камере (и која, према томе, има контакт са фотоосетљивим материјалом), мерена према формули:

Експозиција = осветљеност к време

У случају да је изложеност веома висока, биће много светлости и ризикујете да будете преекспонирани, односно да се региструје само бело светло. У супротном, ако је експозиција веома мала, фотографија ће имати тенденцију да потамни и информације ће се изгубити у зацрњеним сегментима.

Експозиција је кључна за добру фотографију и њоме се може управљати преко две варијабле камере:

  • Отвор дијафрагме, односно колико се отвара „очни капак“ камере да би прошла светлост.
  • Брзина затварача, односно колико дуго је фотоосетљиви материјал изложен долазној светлости.
!-- GDPR -->